Vitamini
Vitamini su organska jedinjenja veoma važna za zdravlje čoveka, imunitet i pravilan razvoj. Postoji
13 vrsta vitamina. Većinu vitamina (osim D i K) čovekov organizam nije u stanju da sâm
proizvede te ih moramo unositi hranom. Koliko značaj imaju vitamini za zdravlje vidi se i po tome što
njihov naziv potiče od latinske reči vita što znači život.
Svaki vitamin ima posebne i bitne uloge u organizmu. Nizak nivo određenih vitamina može izazvati zdravstvene
probeleme kao što npr. nedostatak vitamina C izaziva anemiju. Sa druge strane, neki vitamini
mogu sprečiti zdravstvene probleme poput vitamina A koji sprečava noćno slepilo (slab
vid u mraku).
Kako bi organizam imao dovoljno vitamina, potrebno je da se hranimo uravnoteženo i raznovrsno. Kao što
nedostatak vitamina može imati štetne posledice po organizam, tako i višak nekih vitamina može izazvati
zdravstvene probleme. Jedan od primera je vitamin A koji, ako se unosi u velikim količinama,
može biti toksičan. Zato pročitajte više o vitaminu A.
Osobe koje su vegetarijanci bi trebalo da svoju ishranu dopune vitaminom B12.
U tabeli ispod navedene su osnovne uloge vitamina i namirnice u kojima su najzastupljeniji:
|
Vitamin
|
Uloga u organizmu
|
Hrana
|
|
A
|
- Potreban za vid
- Pomaže u borbi protiv infekcija
- Održava kožu zdravom
|
Kelj, brokoli, spanać, šargarepa, slatki krompir, džigerica, jaja, punomasno mleko, pavlaka i sir.
|
|
B1
|
- Pomaže organizmu da iskoristi ugljene-hidrate (šećer) kao izvor energije
- Dobar za nervni sistem
|
Kvasac, šunka i ostali proizvodi od svinjetine, džigerica, kikiriki, proizvodi od integralnih žitarica
i mleko.
|
|
B2
|
- Pomaže organizmu da iskoristi proteine (belančevine), ugljene-hidrate i masti
- Održava kožu zdravom
|
Džigerica, jaja, sir, mleko, lisnato zeleno povrće, grašak, pasulj, hleb od integralnih žitarica.
|
|
B3
|
- Pomaže organizmu da iskoristi proteine, ugljene-hidrate i masti
- Održava kožu zdravom
- Dobar za nervni sistem
|
Džigerica, kvasac, mekinje, kikiriki, krto meso, riba i živinsko meso.
|
|
B5
|
- Pomaže organizmu da iskoristi ugljene-hidrate i masti
- Pomaže organizmu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca (eritrocita)
|
Govedina, piletina, jastog, mleko, jaja, kikiriki, grašak, pasulj, sočivo, brokoli, kvasac i integralne
žitarice.
|
|
B6
|
- Pomaže organizmu da iskoristi proteine i masti
- Dobar za nervni sistem
- Pomaže prenos kiseonika (O2)
|
Džigerica, integralne žitarice, žumance, kikiriki, banana, šargarepa i kvasac.
|
|
B9 (folna kiselina ili folat)
|
- Pomaže organizmu u stvaranju i održavanju novih ćelija
- Bitan za pravilan razvoj deteta za vreme trudnoće jer sprečava pojavu defekata
|
Lisnato zeleno povrće, džigerica, kvasac, pasulj, grašak, pomorandže, integralne žitarice.
|
|
B12
|
- Pomaže organizmu u stvaranju crvenih krvnih ćelija (eritrocita)
- Dobar za nervni sistem
|
Mleko, sir, jaja, džigerica, živina, rakovi i školjke, sardine, haringa, žitarice, kvasac.
|
|
C
|
- Potreban za zdrave kosti, krvne sudove i kožu
|
Brokoli, zelene i crvene paprike, spanać, kupus, prokelj, pomorandže, grejpfrut, limun, paradajz, krompir,
papaja i jagode.
|
|
D
|
|
Riblje ulje, mleko i žitarice. Organizam čoveka je sposoban da sâm proizvede dovoljno vitamina D ako
je izložen sunčevoj svetlosti od 5 do 30 minuta barem dva puta nedeljno.
|
|
E
|
- Sprečava oštećenja ćelija
- Pomaže protok krvi
- Pomaže obnavljanje tkiva
|
Ulje iz pšeničnih klica, žitarice, žumance, goveđa džigerica, riba, mleko, biljna ulja, orasi, voće,
grašak, pasulj, brokoli i spanać.
|
|
H (biotin)
|
- Pomaže organizmu da iskoristi ugljene-hidrate i masti
- Potreban za rast mnogih ćelija
|
Džigerica, žumance, sojino brašno, žitarice, kvasac, grašak, pasulj, orasi, paradajz, lisnato zeleno
povrće i mleko.
|
|
K
|
- Pomaže zgrušavanje krvi prilikom posekotina
- Pomaže formiranje kosti
|
Lucerka, spanać, brokoli, kupus, kelj, prokelj, paradajz, biljna ulja i sir. Telo čoveka obično stvara
svu količinu vitamina K koja mu je potrebna.
|
POPULARNI ČLANCI
|
|
